Okrugli sto na temu zicara Kotor-Lovcen

Matica crnogorska organizovala je 5 septembra, 2007 na Cetinju 
>OKRUGLI STO NA TEMU ZICARA KOTOR-LOVCEN 
> 
>Ovdje je Izvjestaj Blaza Sredanovica koji su Vijesti objavile 9 
>septembra,2007 u skracenom obliku: 
> 
>Ponovna aktualizacija izgradnje uspinjace poslije gotovo sto godina 
>dolazi u vrijeme naglog razvoja turizma i izgradnje brojnih 
>turistickih objekata u Primorju. Nedavno otvoreni tunel Sozina, kao 
>vitalna saobracajna arterija osjetno je priblizio Podgoricu 
>moru. Vjerujem da ce isto tako buduca uspinjaca od Kotora do NPL 
>pribliziti Cetinje moru i ukljuciti ga u tekuci turisticki bum u 
>crnogorskom Primorju. I u proslosti Kotor je bio nasa prva i glavna 
>veza sa svijetom, a Cetinje se sa njim povezalo prvom dzadom u 
>Crnoj Gori krajem XIX stoljeca. 
>Analiza Preliminarne studije izvodljivosti Austrijske agencije za 
>razvoj kao i moja korespondencija sa menadzerom projekta 
>uspinjace Manfredom Kojanom naveli su me na dalju razradu mogucih 
>rjesenja ne samo uspinjace vec i mogucih turistickih ponuda u NPL. 
>Moje iskustvo sa nekih projekata u Americi kao i utisci sa brojnih 
>putovanja, posebno ovogodisnje krstarenje brodom Kvin Meri 2 na 
>kruznom putovanju oko svijeta, koristili su mi da bolje sagledam 
>mogucnosti i predocim neke svoje ideje. Korisne su bile i sugestije 
>i razgovori sa mojim prijateljima u Crnoj Gori, kao i licna 
>opazanja prilikom nekoliko obilazaka NPL. Vazno je naglasiti da je 
>ovaj projekat jos u veoma pocetnoj fazi. Svi mi mozemo 
>doprinijeti da se pronadju najbolja rjesenja i dokazemo mjerodavnim 
>da je ovaj projekat prije svega neophodan za NPL i Cetinje i da je 
>izvodljiv, a, sto je danas najvaznije, da uz racionalnu i strucnu 
>realizaciju i savremenu marketinsku strategiju, moze biti i veoma 
>profitabilan. O uspinjaci se moglo procitati u stampi kao da je ona 
>sama za sebe turisticka ponuda. Medjutim, ona je samo sredstvo da 
>se sto veci broj turista u sto kracem vremenu dovede do zeljene 
>destinacije. Tehnoloski i grubo receno u ovom projektu se radi o 
>procesuiranju turista umjesto produkta ili materijala, dakle o 
>turizmu visokog inteziteta u kratkom vremenskom intervalu, sto ce 
>biti jasnije iz daljeg izlaganja. 
> 
>Studija izvodljivosti razmatra uglavnom dvije lokacije kao 
>potencijalne polazne tacke za uspinjacu. Jedna je u Skaljarima a 
>druga pored Tivatskog aerodroma. Opcija sa polaznom stanicom u Budvi 
>je teoretski moguca, ali skupo tehnicko rjesenje i sa 
>visokim troskovima odrzavanja, pa nije razmatrana. Periferno je 
>spomenuta i lokalna uspinjaca do vrha kotorske tvrdjave kao 
>vidikovca. Medjutim, brdo odnosno poluostrvo Vrmac ogranicava taj 
>vidik uglavnom na Stari grad i akvatorijum Kotora. 
>U obije varijante uspinjaca se sastoji od tri sekcije, koje bi se 
>gradile u razlicitim fazama, naravno ako se za sve tri pokaze 
>potreba, sto bi mi danas trebali da razmotrimo. Prva sekcija je duga 
>oko 4 kilometra, druga priblizno 2.3 km a treca 1.8km. Na polaznim 
>terminalima predvidjeni su parking prostori za autobuse i 
>automobile, infrastruktura u direktnoj vezi sa radom uspinjace, 
>parking prostor za gondole, prostorije za higijenske potrebe, biletarnica itd. 
>Lokacija u Skaljarima nalazi se na mjestu nekada industrijskog 
>kompleksa koji je u vlasnistvu opstine Kotor, ali je dijelom i 
>privatno vlasnistvo "Autoboke" sto, uz ostale postojece objekte, 
>moze biti problem. Uz to trasa uspinjace ide u blizini kotorske 
>tvrdjave koja je pod zastitom UNESKO, sto ce vjerovatno zahtijeva i 
>njihovu saglasnost.Velika prednost ove lokacije je blizina 
>pristanista, pa turisti koji dolaze brodom mogu pjesice do polazne 
>tacke uspinjace i do Starog grada. Opstina Kotor spremna je da 
>ustupi projektu ovu lokaciju, ali daje prednost drugoj zbog potrebe 
>za trgovackim prostorom u Kotoru. 
>Lokacija blizu Tivatskog aerodruma, potpuno je u vlasnistvu opstine 
>Kotor. Nema nikakvog problema sa postojecim objektima i prostorom, 
>ali je izolovana i ne bas mnogo atraktivna, a pored toga i znatno 
>duza. Udaljena je od pristanista i putnici se moraju transportovati 
>autobusima sto bi prilikom iskrcavanja sa brodova i vracanja 
>putnika blokiralo vec prenatrpani saobracaj na Kotorskoj rivi. 
>Glavna ciljna grupa za uspinjacu nijesu domaci turisti, vec 
>strani posjetioci uglavnom izletnici. Prema podacima iz studije 
>izvodljivosti najveca posjeta Kotoru je iz Dubrovnika- oko 350 000 
>godisnje, a ostalih oko 150.000 To su dnevni izletnici autobusima, 
>koji se probijaju kroz sve gusci saobracaj sa cesto dugim cekanjem 
>na prevoz u Kamenare. Oni koji rijese da idu dalje od Kotora prema 
>Budvu i Cetinju provedu dugo vremena u voznji autobusom tako da im 
>ne ostane mnogo za posjete sem kratkog zadrzavanja. Izgradnja 
>uspinjace donijela bi velike promjene u infrastrukturi saobracaja u 
>Primorju. Izletnici iz Dubrovnika vjerovatno bi tada radije 
>dolaziti brodom u Kotor, a onda uspinjacom za NPL. To je ogromna 
>razlika u konforu i usteda u vremenu, a pored toga daleko je 
>atraktivnije. Pored njih uspinjacu za jednodnevne 
>izlete koristice i pripadnici nautickog turizma, vlasnici jahti 
>kojih je sve vise. Vjerovatno ce u pojedinom danu najveci broj 
>posjetilaca biti sa velikih brodova, cesto sa nekoliko hiljada 
>putnika, koji krstare svuda po Mediteranu i ostalim morima. To je 
>nova vrsta turista koje ne zanima suncanje i kupanje na moru ni 
>luksuzni hoteli jer to uglavnom imaju sve na brodu, ukljucujuci 
>razne vrste programa, sportske i kulturne aktivnosti, zabave i 
>usluga, pa i ljekarsku njegu. Oni zele da izbjegnu guzve na putevima 
>i aerdromima i brigu o smjestaju i koferima. Najvise ih privlace 
>izleti u prirodu, i posjeta atraktivnim mjestima, koja jos nijesu 
>suvise na meti masovnog turizma. Ako su tu jos i istorijske i 
>kulturne znamenitosti, vidikovci, cist vazduh i prirodna hrana onda 
>to dobija izuzetno visoku cijenu. 
> Brod obicno plovi nocu, a preko dana se zadrzava u raznim lukama. 
> Ova krstarenja se planiraju i publikuju citavu sezonu unaprijed, pa 
> je njihovu posjete lako organizovati i opsluziti, jer se sve 
> unaprijed aranzira preko turistickih agencija ili administracije na 
> brodu. Zna se tacan broj izletnika i nema nikakvih iznenadjenja u 
> pogledu priprema broja obroka, transporta i svega ostalog Ova vrsta 
> turizma postaje sve vise popularna za ljude zrele dobi koji imaju 
> dovoljno i vremena i novaca. Svake godine grade se novi veliki 
> brodovi prilagodjeni iskljucivo za krstarenje (cruising) morima. 
> Svjedoci smo da vec sada u Kotoru dodju i po tri broda dnevno. 
> Kako postajemo sve vise jedna od najatraktivnijih turistickih 
> destinacija, normalno je ocekivati da ce izgradnjom uspinjace 
> posjeta naglo porasti. Vjerujem da ce u bliskoj buducnosti kotorska 
> Opstina morati da se pozabavi problemom zauzetosti akvatorijuma i 
> pristanista, prosirenjem doka i brojem raspolozivih vezova uz 
> operativnu obalu luke. Ovdje je prilika da spomenemo i mogucnost 
> izgradnje mosta na Verigama cija, za sada planirana visina od 50 
> metara moze ograniciti prolaz visokim brodovima, sto ce uticati i 
> na broj potencijalnih posjetilaca NPL. O tom mostu bilo je dosta 
> napisa u stampi, ali, koliko ja znam, nema nista o mogucnosti 
> izgradnje tunela ispod mora i uporedne analize ove dvije varijante. 
> Poznato je da pored ogranicenja prolaza velikim brodovima celicne 
> konstrukcije iznad slane morske vode su veoma skupe za odrzavanje, 
> a nista sto bi stvorila ljudska ruka ne moze se estetki mjeriti sa 
> onim sto je od Boke stvorila priroda. 
>Krstarenjem ce dolaziti daleko veci broj inostranih gostiju, 
>vanregionalnog, balkanskog trzista, pa i sa drugih kontinenata. 
>Tako veliki broj turiste treba procesuirati za kratko vrijeme, jer 
>je njihov izletnicki dan vrlo precizno planiran. Oni su spremni da 
>plate visoku cijenu za usluge, ali su osjetljivi za bilo kakva 
>zakasnjenja i cekanja u red za biljete i slicno. 
>Svi ti dnevni izletnici koji rijese da posjete NPL, bilo da dolaze 
>brodom za izlete, brodom za krstarenje, jahtama, autobusima ili 
>privatnim kolima, doci ce uglavnom ujutro da bi imali citav dan pred 
>sobom na raspolaganju, kad vec plate 20 Eura za uspinjacu, kako se 
>planira. To moze prestavljati neku vrstu uskog grla sto ce 
>usloviti dimenzioniranje i broj gondola dakle kapaciteta uspinjace 
>za vrhunsko opterecenje, poznato u projektovanju elektrana. 
> 
>Bez obzira na polaznu tacku uspinjace bilo iz Tivta ili iz Kotora 
>silazna tacka za prvu sekciju nalazi se priblizno na istoj 
>nadmosrskoj visini od oko 1300. metara, u predjelu visoravni 
>Kuka. Za sada predlozeno medjusobno rastojanje od ove dvije 
>lokacije je oko 500. metara. To je prostor sa jednim od najljepsih 
>vidikovaca u svijetu, koji zadivljuje. Pripada Opstini Cetinje i 
>svojina je NPL. Zbog toga bi prioritet na ovoj lokaciji bila 
>izgradnja panoramskog restorana planinskog tipa od drveta i kamena i 
>sa terasama, gdje bi se sluzila najbolja nacionalna jela. Ne samo 
>za bogate ljudi, koji bi mogli da posmatraju divnu panoramu i 
>zalazak sunca, a istovremeno i svoje jahte u tivatskoj marini, vec 
>i za nocne izlete gostiju sa Primorja, a i onih koji dolaze iz 
>pravca Cetinja odnosno Podgorice. 
>Druga sekcija uspinjace duga je oko 2.3 km i sustinski je veza 
>izmedju prve i trece, sa malom visinskom razlikom. Trasa ide iznad 
>nekoliko kolskih puteva, pa se u projektu predvidja obustavljanje 
>svakog saobracaja u toku operacije uspinjace. Nije sasvim jasna 
>njena opravdanost, kad izmedju ove dvije kote postoji kolski put. 
>Treca sekcija je duzine oko 1.8 km i zavrsava se na 50 metara od 
>restorana ispod Mauzoleja, gdje izlazi i postojeci put. Naravno 
>uspinjace se mogu postaviti svuda, ali, pored racionalnosti takvih 
>rjesenja, nije svrha da nam NPL izgleda kao dnevni otvoreni kop 
>nekog rudnika sa korpama iznad glave. Pored toga, trasa ovih 
>uspinjaca vjerovatno bi dobrim dijelom prolazi preko privatnog 
>zemljista, sto moze biti dodatni problem. 
> 
>Studija izvodljivosti procijenjenjuje broj godisnjih korisnika 
>uspinjace na 300. 000. Kapacitet uspinjace u glavnoj sezoni sa sest 
>gondola, mogao bi u jednom satu prevesti vise od 500-800 
>turista. To znaci da se moze desiti da u toku jednog dana bude na 
>platou Kuka nekoliko hiljada turista. 
>U studiji izvodljivosti se navodi da jos ne postoji specificni 
>prostorni i namjenski plan NPL, vec samo nacelna saglasnost i stav 
>da je gradnja uspinjace moguca. Medjutim, potrebni su detaljni 
>tehnicki planovi, plan menadzmenta NPL i plan eko- zastite prirode, 
>posebno u oblasti vidikovca gdje se ocekuje velika posjeta i 
>koncentracija gostiju. Stoga je potrebno na samom pocetku zabraniti 
>svaku divlju gradnju i prodor jeftinog turizma, koji je neka vrsta 
>sindikalnog ugostiteljstva, vidljivog na mnogim mjestima u Primorju. 
>On ne donosi ni minimalne prihode za odrzavanje i prestavlja 
>devastaciju za prirodne resurse. NPL mora razviti visoki turizam sa 
>gostima visoke platezne moci. 
>Sad kad smo se djelimicno upoznali sa konceptom uspinjace i trasom, 
>kao i prilivom turista sa raznih strana u Primorju, smatram 
>da treba da se detaljno pozabavimo sta taj dugo zeljeni turista, 
>koji nam je simbolicno receno dosao na prag od kuce, moze ocekivati 
>u toj nasoj turistickoj ponudi. Bilo da gradimo nove objekte kako bi 
>nasu ponudu obogatili novim sadrzajima, ili da modernizujemo i 
>unaprijedimo ono sto vec imamo. Ponovo da naglasim da uspinjaca 
>sama za sebe nije turisticka ponuda, niti moze biti profitabilna, 
>ako ono sto mi nudimo nije atraktivno, efikasno, uspjesno i 
>profitabilno. Zato se sve ono sto treba uraditi mora 
>detaljno prouciti, studirati i analizirati. Ne cak ni paralelno, 
>vec mnogo ranije od projekta uspinjace. Bice suvise kasno ako se o 
>tome pocne razmisljati kad je projekat uspinjace u poodmakloj fazi. 
>Dakle, na nama je da preuzmemo inicijativu i da koordinacijom sa 
>projektantima uspinjace dodjemo do konstruktivnih predloga, koje 
>onda treba predociti nadleznim institucijama i licnostima koji donose odluku. 
> 
>Normalno je da u prilazu tome sto nam treba raditi bude razlicitih 
>misljenja. No,vjerujem da cemo se sloziti da nam je svima glavni i 
>zajednicki cilj da dovedemo sto vise turista u NPL i Cetinje, da ih 
>zadrzimo sto duze, da im na savremen, civilizovan i tradicionalno 
>domacinski nacin pokazemo i prestavimo nase kulturno i istorijsko 
>blago i ponudimo primjerne turisticke usluge. Naravno i da sve to 
>naplatimo po svjetskim cijenama, ali samo pod uslovom da i nase 
>usluge, isto tako budu po svjetskim standardima i na svjetskom nivou. 
> 
>Istorijsko jezgro stare Crne Gore, Njegusi, Lovcen i Cetinje, nijesu 
>jedna urbana cjelina, bar ne za dogledno vrijeme. Medjutim, povezani 
>dobrom savremenom saobracajnicom to se jezgro moze zajednicki 
>funkcionisati i reklamirati se kao jedinstvena turisticka ponuda. 
>Sadasnji put od Cetinja do Ivanovih korita duzine oko 13 km pravljen 
>je za minimalne potrebe saobracaja. Zaobidjena je gotovo svaka 
>stijena i uvala sto je uslovilo suvise ostrih krivina veoma 
>nepodesnih za velike autobuse koji su danas standardno u upotrebi. 
>Korekcijama tih krivina i prosirenjem uz upotrebu moderne 
>mehanizacije ovaj put se moze na mnogim mjestima skratiti i 
>ispraviti uz ne bas velike investicije. Isto vazi i za put od 
>Ivanovih korita do Njegusa koji je sada dug oko 8 km. I on se moze 
>znacajno skratiti, jer turisti sa kote gdje izlazi uspinjaca nemaju 
>potrebe da prvo silaze na Krstac, pa tek onda da idu na Njeguse. 
>Cetinjski muzeji i istorijske i kulturne znamenitosti suvise su 
>poznati da bi ih trebalo nabrajati. Dnevna posjeta turista Cetinju 
>sve je brojnija, mada je jos veoma daleko od 
>broja posjetilaca Kotoru. Turistima se nude vezane karte za sve 
>muzeje, ali ih ograniceno vrijeme, jer mnogi dolaze organizovano u 
>grupama, sprecava da vide sve znamenitosti. Nazalost, neki nasi 
>muzeji i kulturni spomenici su u vrlo losem stanju, kao sto su i 
>mnogi drugi objekti u Cetinju zapusteni sto prestonicu drzave ne 
>prezentuje u najboljem svijetlu. Jos nijesam vidio cak ni adakvatnu 
>mapu niti jasne pokazatelje kojim bi se turisti lako orijentisali u 
>lociranju znamenitosti grada. 
>Sto se tice duzeg boravka i veceg broja turista koji bi proveli 
>godisnji odmor na Cetinju nijesam siguran da postoje veliki izgledi 
>za tako nesto, pa prema tome ni gradnja nekih vecih kapaciteta 
>iskljucivo za tu svrhu. Ali zato Ivanova Korita, po mojem 
>misljenju, imaju veliki potencijal u sljedecoj fazi razvoja turizma 
>vezanim ne samo sa izgradnjom uspinjace. Poznato je da je poslije 
>Drugog svjetskog rata kad je na Cetinju bio Sanatorijum za 
>tuberkulozne bolesnike, bilo na Ivanovim Koritima nekoliko objekata 
>za rehabilitaciju plucnih bolesnika. Jos odavno su medicinski 
>strucnjaci zakljucili da su Ivanova Korita jedno od 
>najkvalitetnijih mjesta za visinsko lijecenje respiratornih organa, 
>jer to podneblje prestavlja kvalitetnu mjesavinu morskih aerosoli, 
>planinskog vazduha i kontinentalne klime. Kad bi se danas izgradili 
>objekti na Ivanovim Koritima za potrebe ljecilista i ljetnjih odmara 
>ti isti objekti bi zimi mogli sluziti za zimske sportove. Primjer za 
>to su nam Durmitor i Kolasin koji vec uspjesno najavljuju 
>priblizavanje i spajanje ljetnje i zimske sezone. Iz Niksica mnogi 
>ljudi imaju ljetnjikovce na Zabljaku. Kod stanovnistva u Primorju, 
>gdje se socijalni sastav brzo mijenja prilivom stranaca, a prihodi 
>rastu mnogo brze nego u ostalim krajevima Crne Gore, vec se 
>pojavljuje zelja za bogatijim i zabavnijim zivotom i ljetovanjem na 
>planinskom vazduhu, sto ce uspinjaca jos vise ubrzati. Zimski sport 
>i skijanje takodje se pojavljuju kao realna mogucnost u NPL, jer 
>su Bjelasica i Durmitor prilicno udaljeni od Primorja. Na osnovu 
>informacija koje sam dobio od nekih nasih planinara, a i mojeg 
>uvida na licu mjesta na nekim lokacijama od Ivanovih Korita prema 
>Njegusima postoji mogucnost za izgradnju ski liftova. Sjeverne 
>padine brda Goles i oblast oko Jezera prema Golom brdu su u osoju 
>sa veoma malo sunca zimi, a uz to je ta oblast zaklonjena od juznog 
>vjetra sa mora pa se snijeg duze zadrzava. Kako je Goles na visini 
>od 1580 m a Njegusi na 950 skijaska staza za alpsko skijanje imala 
>bi pad od oko 500 m sto bi omogucilo da bude duga nekoliko 
>kilometra. Isla bi uvalom pored Kape i Golog brda i zavrsavala bi 
>se u blizini sela Erakovici. Vrh ski lifta na Golesu bio bi 
>priblizno na istoj visinskoj koti sa drugom ostrom krivinom kolskog 
>puta ispod restorana na Jezerskom vrhu. Vec postoji pjesacka staza 
>koja povezuje ove dvije kote, koja bi se mogla prosirati i 
>prilagoditi za kolski saobracaj. Time bi se omogucilo skijacima da 
>sa Ivanovih Korita imaju prilaz ski liftu bez predhodnog silaska na Njeguse. 
>Druga skijacka staza mogla bi ici od Medjuvrsja, preko Vuceg Dola do 
>Erakovica. Sto se tice ski liftova na samim Ivanovim Koritima 
>nekoliko vrhova imaju visinsku razliku od nekoliko stotina metara, 
>ali zbog konfiguracije terena staze bi bile suvise kratke. 
>Medjutim, citav prostor Ivanovih Korita podesan je za nordijsko 
>skijanje. Naravno, ovo nije u direktnoj vezi sa uspinjacom, jer ona 
>vjerovatno nece biti operativna u zimskoj sezoni, ali dvije sezone 
>se medjusobno dopunjuju i zajedno bi obogatile aktivnosti u NPL. 
> 
>Isto koliko Ivanova Korita imaju veliki potencijal i perspektivu za 
>razvoj turizma Njegusima prijeti velika opasnost da ih izgradnja 
>uspinjace, jos vise izoluje. Kotorske serpentine, a to je uglavnom 
>jedina saobracajnica kojom im danas dolaze turisti, izgubila bi na znacaju. 
>Po slobodnoj procjeni, Njegusi su povrsinski kao polovina 
>Cetinjskog polja, sa svega 400 stanovnika. Zemlji u Cetinju rapidno 
>raste cijena sto je veoma dobro. No, Cetinje vec osjeca ceskotu i 
>trazi oduska u oskudnom prostoru okolnih sela. Ovaj problem 
>bice jos vise naglasen dolaskom, nadajmo se, brojnih institucija. 
>A na Njegusima, cak i prostor izvan polja prema Krscu pogodan je i 
>atraktivan za gradnju. Po svojoj klimi, zemljistu i polozaju, 
>Njegusi su veoma pogodni za ekolosko selo, za kojim Evropa i svijet 
>cezne, a koje bi im bilo tako lako pristupacno. Uz to bi proizvodilo 
>organsku- ekolosku hranu, koja je sve vise trazena u svijetu i na 
>visokoj je cijeni. Razvoj Njegusa u tom pravcu gdje se i sada 
>priprema hrana na tradicionalni nacin, stimulisalo bi razvoj 
>ruralnog turizma u Katunskoj nahiji. Sve te vrtace i dolovi koji su 
>nekada hranili Staru Crnu Goru mogli bi da ozive, ako se tome 
>pristupi organizovano u okviru cjelokupnog razvoja NPL. 
> 
>Sto se tice lokacije nasih svetinja ili relikvija, ako je to pravi 
>naziv, i njihovog smjestaja smatram da su Njegusi, kao jedan cedan 
>prostor i prostor duha najpogodniji i najvise odgovaraju za tu 
>svrhu. Dobar arhitekta imao bi neogranicene mogucnosti za mastovito 
>i kreativno rjesenje u slobodnom prostoru ispod vrhova Lovcenskog 
>masiva, bez bojazni da ce smetati nekom postojecem objektu. Koliko 
>ja znam religioznim turistima vise pogoduju izolovana mjesta izvan 
>urbanih cjelina. To bi moglo biti monumentalno zdanje koje bi samo 
>po sebe bilo atraktivno, a to se moze postici samo u prostoru gdje 
>ne postoje prakticno nikakva urbana i arhitektonska ogranicenja. 
>Njegusi bi se obogatili jos jednim sadrzajem, pa rodna kuca vladike 
>Rada nebi i dalje bila jedini kulturni spomenik i znamenitost. 
>Administrativna kontrola i ubiranje prihoda pripalo NPL 
> 
> 
>Sadasni prilaz Mauzoleju je vrlo los i ne zadovoljava potrebe 
>turista. Parking kod restorana je suvise malen i ako dodje desetak 
>kola saobracaj je blokiran. Bilo bi pozeljno u toku glavne sezone 
>zabraniti upotrebu privatnih kola, a saobracaj da se obavlja od 
>Medjuvrsja do restorana samo sa jednim ili dva autobusa NPL. Sa 
>stanovista ekologije i zastite sredine, mozda bi takav 
>rezim trebalo primijeniti na citav NPL u toku ljeta, stim sto bi se 
>u Umcima ili u Bajicama na pogodnom mjestu obezbijedio besplatan 
>parking, a od njega bi saobracali samo autobusi Nacionalnog parka. 
> Restoran ispod Mauzoleja je prilijepljen kao skoljka uz stijenu 
> da nebi kvario siluetu Lovcenske kape, pa se u njega ulazi kao u 
> pecinu i ima veoma slabu dnevnu svjetlost. Do mauzoleja vode 461 
> stepenica sto je kao zgrada od 25 spratova! Imamo velicanstven 
> mauzolej na izuzetno atraktivnom i dramaticnom mjestu, sa 18 kg 
> zlata na svodu iznad monumentalne Mestroviceve skulpture Njegosa 
> sto impresivno djeluje cak i na one kojima nije poznata Njegoseva 
> genijalnost i licnost, ali je tesko pristupacan. Brojni gosti koji 
> dolaze na jednodnevne izlete iz Dubrovnika, a isto tako i oni koji 
> krstare brodovima, sto znam iz licnog iskustva, su iznad 60 godina 
> starosti i ne bas u zavidnoj fizickoj formi, pa je za njih tesko 
> savladati takav uspon. Oni koji hoce da isprobaju svoju fizicku 
> kondiciju, penjuci se lezerno uz cesti predah i odmor rado se 
> penju. Medjutim to nije za starije turiste kojima je svaki sat 
> strogo planiran. To moze mnoge da obeshrabri, pa da odustanu ne 
> samo od Mauzoleja, vec i da odloze posjetu NPL i da se radije 
> opredijele na uspon do Kotorske tvrdjave. Ocekivati je da ce se 
> kad proradi prva sekcija uspinjace, na osnovu statistickih podatak, 
> moci ustanoviti koliki su gubici zbog nedostatka pristupacnosti 
> Mauzoleje. Tada se moze prici drugom rjesenjima, a prvo koje se 
> namece su pokretne stepenice u oba pravca. Medjutim, ni to nije 
> zadovoljavajuce rjesenje, jer oni koji su u kolicima, ili su 
> nestabilni na nogama izlazu se riziku da se povrijede. Pored toga, 
> pokretne stepenice se uglavnom primjenjuju na unutrasnje prostore, 
> a prvih stotinak stepenica su izvan tunela. Zbog vlage bilo bi 
> veoma tesko odrzavati operacioni mehanizam. Ja sam menadzeru 
> projekta uspinjace sugerisao ideju, koja moze zvucati jereticki, 
> ali je tehnicki izvodljiva u koliko ne postoje neki nepredvidjeni 
> geoloski problemi. Naime u prostoru Medjuvrsja, otprilike gdje 
> pocinje uspon sadasnjeg puta prema Mauzoleju da se napravi tunel do 
> sredine Jezerskog vrha duzine oko 60 metara, a mozda i manje. Zatim 
> bi se vertikalno do vrha sadasnjih stepenica izbusio otvor u kojem 
> bi se instalirao brzohodni lift. Takva okna se cesto buse u 
> rudnicima i gdje ne postoji mogucnost tunela sa strane, a tunel je 
> velika prednost za gradnju i konstrukciju. Jezerski vrh je od 
> krecnjackih stijena i busenje nebi trebalo da prestavlja problem, a 
> prostor na vrhu gdje bi lift izlazio je sirok oko 30 metara. 
> Tunel bi bio sirine oko tri metra dovoljno za transport materijala 
> i opreme. Unutra bi se smjestio mehanizam lifta, dizel generator za 
> struju, biletarnica, i ostale nuzne prostorije. Blizu ulaza u 
> tunel, koji bi bio u sumi i zaklonjen drvecem i sluzio bi samo za 
> pjesake, nalazio bi se uredjeni parking. Time bi pristup mauzoleju 
> bio brz, efikasan i pristupacan cak i za invalide. 
>Ovo nebi bio jeftin i jednostavan poduhvat prvenstveno zbog potrebe 
>za specijalnom opremom i alatom, ali je tehnicki izvodljiv. Za 
>ovakvu vrstu projekata pocetna investicija je manje vazna od 
>profitabilnosti i isplativosti. Tunel Sozina je dugo osporavan, ali 
>se brzo pokazalo kao veoma dobra investicija. 
>Da bi se jasnije vidjela celokupna slika ovako zamisljene ideje 
>posjete turista NPL i Cetinja, htio bih da vam prezentujem moguci 
>scenario kako bi otprilike u buducnosti izgledao taj jedan 
>izletnicki dan turista, recimo u 2010. godini, kad budemo slavili 
>stogosdisnjicu crnogorske kraljevine: 
> 
>" Brod sa 3.000 putnika pristigao je jednog ljetnjeg dana u 8 sati 
>ujutro u kotorsku luku. Od tog broja 1.500 se opredijelilo za dnevni 
>izlet u NPL i organizovano izlaze sa broda. Na rivi orkestar 
>bokeske mornarice svecano ih docekuje, a oni setnjom odlaze do 
>polazne stanice uspinjace u Skaljarima, ili ih autobusi prevoze do 
>polazne stanice u Tivtu. Gondole sa putnicima u odredjenim 
>razmacima za nekoliko minuta vec su na vrhu prve sekcije uspinjace, 
>gdje ih ceka divan vidikovac. Poslije desetak minuta fotografisanja 
>autobusi, koji bi bili jedino prevozno sredstvo u NPL, voze ih novim 
>savremenim putem do Cetinja. Tu se zadrzavaju oko 3 sata za koje 
>vrijeme razgledaju muzeje i ostale kulturne i istorijske 
>znamenitosti. Vracaju se na Ivanova Korita, gdje im je u bukovoj 
>sumi restoran visokog kapaciteta pripremio rucak od prvoklasne 
>domace kuhinje ukljucijuci i jagnjad na raznju koja su izlozena 
>njihovim pogledima. Za vrijeme rucka folklorno drustvo "Njegos" 
>priredjuje koncerat crnogorskih pjesama i igara. Zatim odlaze do 
>tunele pod Jezerskim vrhom, i brzim liftom do Mauzoleja. Oko pola 
>sata zadrzavanja i snimanja na vrhu Lovcena, a zatim posjeta 
>Njegusima gdje razgledaju Njegosevu rodnu kucu, relikvije i sadrzaje 
>ekoloskog sela i tradicionalni nacin spremanja hrane. Vracaju se 
>na silaznu tacke uspinjace i poslije ponovne pauze za snimanje 
>spustaju se na brod. Uz dobru organizaciju sve ovo se moze obaviti 
>za 10- 12 sati. Nema nikakvih biljeta, niti naplacivanja. Sve je 
>unaprijed aranzirano i uplaceno na brodu. Troskovi servisa i usluga 
>prema predhodnom sporazumu naplacuju se preko racuna sto doprinosi 
>brzini i efikasnosti. Obicno svaki turista sa broda ima bedz ili 
>kartu za identifikovanje sto mu je izdata na brodu, a sluzi mu pored 
>identifikacije i kao kljuc za kabinu, placanju pica i kupovina na 
>brodu i ostalo. 
>Vjerujem da bi za takav "paket" usluga, ako je to prava rijec, 
>turisti bili spremni da vec danas plate vise od 100 Eura po osobi 
>i da budu veoma zadovoljni. 
> 
>PISMO MENADZERA PROJEKTA 
> 
>Dragi Gospodine Sredanovicu 
>Mnogo vam hvala na vasoj inicijativi i veoma interesantnim 
>cinjenicama i razmatranju koje ste nam predocili. Zaista je tip 
>turizma krstarenjem brodovima veoma vazan, posebno za Kotor i 
>trebace ga mnogo detaljnije razmotriti. Neke od vasih ideja mogu 
>korisno posluziti u sljedecoj fazi projektovanja uspinjace za NPL. 
>Bice potreban novi prilaz planiranju i u bliskoj buducnostija mi 
>cemo mnogo blize razmotriti ovaj projekat i ja nalazim da ce vase 
>informacije biti od koristi. 
>Za sada mogu samo da vam mnogo zahvalim. Nadam se da cete u skoroj 
>buducnosti uzivati dobrodoslicu u Kotoru kako ste je opisali u 
>scenariju dolaska brodova koji krstare. 
>S postovanjem 

>Manfred Kojan 
>13 jul, 2007 
>