Pitanja koja sam pomenuo kao moguce teme, naravno, ne iscrpljuju mnoge oblasti o kojima bi se trebalo razgovarati, ali mi se cine centralnim. Problem nacionalnog identiteta crnogoraca predstavlja divan materijal za naucno istrazivanje i cini mi se da bi razgovor na ovu temu mogao koristiti u razgradjivanju mitova i poluistina kojima smo svi bili (manje-vise ) izlozeni tokom proteklih decenija. 

U finalnoj analizi (ukoliko je ona uopste moguca), osjecaj nacionalnog
identiteta svodi se na osjecaj pojedinca i iz sfere opsteg polako prelazi u
sferu intimnog. Ovo je teren na kojem se vodi najzesca bitka izmedju onih
'za' i onih 'protiv'. MIslim da bi, u tom pravcu trebalo nastojati da se
korektno i odmjereno revalorizuje period izmedju 1900 i 1929 godine u Crnoj
Gori, i ulogu koju je odigrao Knjaz/Kralj Nikola Petrovic. Period njegove
vladavine predstavlja zacetak sukoba dvije vizije o buducnosti Crne Gore i
proces formiranja nacionalnog identiteta prevodi se na kolosjek privatnih
odnosa pojedinaca. Iako smatram da je tadasnja politika Nikole Petrovica
bila najmanje losa opcija, cini mi se da postoji dovoljno razloga da se
kriticki odnosima prema njegovim aktivnostima u ime Crne Gore. 

U ovom korpusu odnosa  intelektualci imaju znacajno mejsto. Interesantno je
da je relativno mali broj intelektualaca iz tog perioda (u Crnoj Gori i
Srbiji) uspio ostati nesvrstan i ne podleci slatkisima jedne ili druge
opcije. Ovo, naravno, ne znaci da insistiranje na posebnosti crnogorske
kulture, tradicije i identiteta smatram vjestackom tvorevinom. To je
cinjenica koju je lako potkrijepiti. Ali imam utisak da je veoma cesto
stavlja preveliki naglasak na elemente takve posebnosti, koji nijesu uvijek
sluzili svrsi. Svjestan sam cinjenice da je postizanje prave mjere ono cemu
se treba teziti. To je najbolji nacin da se pokazu kavliteti i
svrsishodnost iznesenih argumenata. Ne bi trebali galamiti i nadvikivati se
sa velikosrpskim nacionalistima. Tako gubimo glas. Potrebno je uporno i
svesrdno raditi na prezentiranju elemenata crnogorske kuture bez obzira na
sve poteskoce ili trenutne politicke preference. Jedino tako se moze izaci
iz mentalnog tunela u koji smo dospjeli. I treba imati snage da se priznaju
i sopstvene pogreske. Ne bi trebalo da se Crnogorci odredjuju jedino i
iskljucivo kao "oni drugi', "razliciti od Srba". To samo pokazuje
nepostojanje identiteta i nepostovanje vrijednosti sostvene tradicije i
kulture. Crnogorci posjeduju mnogo toga sto ih moze i treba izdvajati kao
posebne. Svaka manifestacija crnogorske kulture i tradicije jeste ono sto
nam nevoljna braca ne mogu oprostiti. To je jedini nacin da se ( na duge
staze, posto se radi o procesu)  postigne zeljeni rezultat. 

Pomalo sam razocaran djelovanje i pozicijom velikog broja crnogorskih
intelektualaca u poroteklih desetaki i vise godina.Jedni su svrstani u tzv.
'srpski korpus', dok su drugi otisli u drugu krajnost ( veoma cesto iz
razumljivih razloga). Mali je broj onih koji su ostali izmedju tabora i
pokusavaju da odrze konce  realnosti i korektnosti. Odrzavanje ove srednine
ne znaci popustanje talasu srpske radikalizacije, niti predstavlja gest
pomirenja krivaca i zrtvi. Ovakav stav vidim kao jedino iskreno, odnosno,
jedino pravo i moguce rejesenje. Njima treba skinuti kapu. Uvijek se
podsjetim one narodne: "I u gori, istinu zbori!"  

Eto, to su, uslovno receno tri kategorije intelektualaca o kojima bi
trebali da razgovaramo. Ne znam da li vam ovi prijedlozi zvuce logicno i
prihvatlivo. U svakom slucaju, hajde da razgovaramo. Pored drugih stvari,
nedostatak racionalnog pristupa problemima i nepostojanje dvosmjerne
komunikacije su uzroci koji su nas doveli u ovo stanje potpune atrofije.
Ukoliko postoji volja da se razgovara o ovim temama, ja sam spreman
ukljuciti u diskusiju jos nekolicinu poznavalaca nase problematike koji
zive na sjevernoamerickom kontinentu. Oni bi se obracali na engleskom
jeziku i ne smatram da bi to predstavljalo problem za citaoce. 

Sto se tice profesionalnosti vaseg rada, iskreno smatram da cinite dobar
posao. Naravno, poboljsanja su uvijek moguca i pozeljna. Na zalost, u tom
pravcu ne mogu pomoci posto je moje poznavanje kompjutera veoma ograniceno.

S postovanjem,

Srdja Pavlovic

Montenet.org:  Kao sto zna veliki broj citalaca koji su nam se javljali, komentari citalaca su dobrodosli.  Montenet.org ne prezentuje vecinu komentara koje su licne prirode. Medjutim, ukoliko neko zeli da komentarise ili sugerise teme koje bi mogle biti od interesa citaocima, Monenet.org ce ih okaciti na "http://www.montenet.org/home/letters.htm" po redu u kojem stizu. Mozda je jos jednostavnije ako oni koji hoce da posalju komentar dvostruko pritisnu misa na rijec 'comments', a ukoliko hoce da vide komentare pritisnu misa na rijec  'published' koje se nalaze na dno svake stranice Montenet.org. Alternativno, komentari se mogu poslati na e-mail adresu webmaster@montenet.org.