http://www.geocities.com/dusanvasiljevic/Pamflet.zip

1. Šta je osiromašeni uranijum (OU) i zašto se tako zove?

Uran je prirodni elemenat koji se, kao i svi ostali, nalazi svuda oko nas. Na 1 tonu zemljišta prosečno dolazi 0.5-5g.prirodnog urana. Na onim mestima gde ga ima više od 0.1%, ekonomično je otvaranje rudnika urana jer je on osnovno gorivo nuklearne energetike. Da bi se uran mogao komercijalno koristiti, neophodno je izvršiti njegovu koncentraciju. Prirodni uran ima tri oblika ili izotopa: ²³⁴U, ²³⁵U i ²³⁸U, koji su u hemijskom pogledu isti, a razlikuju se samo po nuklearnim karakteristikama. S obzirom da je uran radioaktivan elemenat, on u svoju okolinu emituje atomsko zračenje koje je rezultat njegovog raspadanja. Postoje tri osnovna tipa zračenja: Alfa, Beta i Gama koja nisu ista niti su podjednako opasna za žive organizme. Dok uran U235 (odnosno onaj koji se koristi u komercijalne svrhe) emituje najviše gama zrake, dotle uran U238 najviše zrači u alfa spektru. Osiromašeni uran je u stvari uran u kome se nalaze najmanje količine U235 (svega ispod 1%) a najveći udeo je U238 (oko 99%). Osiromašeni uran je, u današnje vreme, nuklearni otpad, ostatak od urana koji je korišćen u nuklearnim centralama. U svetu ga ima oko milion tona. Alfa zraci koje emituje osiromašeni uran su znatno kraćeg dometa (svega nekoliko milimetara od čestice - izvora zračenja) ali su zato 20 puta opasnije za žive organizme kada dođu u kontakt sa tkivom. OU je veoma opasan, zato što je radioaktivan i zato što je otrovan !

2. Zašto je OU važan u vojnom pogledu?

Municija na bazi osiromašenog urana namenjena je za gađanje protivničkih tenkova i skloništa. Pravi se u više različitih kalibara (od 7.6 mm pa i preko 120 mm). Bitan deo ove municije je vrh, udarna igla (penetrator) napravljena od legure u kojoj je glavni sastojak osiromašeni uran. Formalni razlog korišćenja ovakve municije je objašnjenje da je osiromašeni uran najteži prirodni elemenat (1,7 puta je teži od olova) te da će se njegovom ugradnjom na vrh granate dobiti njena veća probojnost. Prećutkuje se, međutim, da se na ovaj način, zemlje proizvođači ovakvog oružja, oslobađaju ogromnih količina nuklearnog otpada otvarajući tako novi vid savremenog, nuklearnog ratovanja. Do napada na Jugoslaviju je najčešće primenjivana bila municija kalibra 30 mm, koja se ispaljuje iz topova sa aviona A-10, AV–8B HARRIER, ili iz tenkova. Pomenutim kalibrom od 30 mm probija se čelik debljine do 6-7 cm. U takvoj municiji ima 292 g OU.

3. Gde je sve korišćena municija sa OU?

U ratu u Golfskom zalivu je ispaljeno više od 940.000 komada municije kalibra 30 mm i 14.000 komada kalibra 105 mm i 120 mm, što ukupno iznosi oko 320 tona osiromašenog urana. Podaci o ratu u Bosni još nisu upotpunjeni. Ministarstvo odbrane SAD je priznalo da je u ratu u Jugoslaviji korišćena ova municija. Precizne podatke zna samo NATO ali se procene o rasutoj količini OU na teritoriji SRJ kreću oko 30 tona, od čega je veći deo pao na Kosovo. No, osim u ovu municiju, postoje naznake da je OU ugrađivan u krstareće rakete kao i u laserski navođene bombe za razaranje betonskih struktura i objekata koji se nalaze duboko pod zemljom. NATO je odbio da objavi podatke o mestima na kojima je korišćena municija i oružje sa OU kao i o količinama i tipovima upotrebljenih sredstava. Međutim, svi vojnici multilateralnih snaga KFOR-a na Kosovu imaju opremu za radiološku zaštitu i obavezni su da je koriste kad god se nalaze u neposrednoj blizini mesta i objekata na koje se sumnja da je ispaljena municija sa OU ili da je bombardovano sa granatama koje su mogle imati ovaj materijal u sebi. Oni se, takođe, redovno kontrolišu na moguću kontaminaciju. Zašto, ako nema opasnosti?

4. Šta se dešava pri udaru zrna ili rakete sa OU u metu?

Pored razornog mehaničkog dejstva, municija na bazi osiromašenog urana, zbog njegove radioaktivnosti ima i radiološko dejstvo na ljude, kao i poguban uticaj na životnu sredinu. Za procenu ovog dejstva bitno je uočiti šta se dešava sa udarnom iglom u trenutku udara o čvrstu metu kakva je tenk ili neka betonska struktura. Na mestu pogodka pojavljuju se:

§ Ostaci velikih (desetine grama) komada udarne igle

§ Ostaci malih (grami) parčića udarne igle

§ Krupni čestice (preko 10 mikrona) i

§ Mikronske čestice nastale sagorevanjem dela udarne igle

Prve tri vrste čestica sačinjene su od metalnog urana (sa dodacima retkih metala), relativno su teške i padaju u neposrednoj okolini udara (desetak metara). Ove čestice mogu intenzivno reagovati sa tečnostima u okolini i na taj način zagaditi površinske i dubinske vode kao i samo zemljište.

U slučaju čeonog pogodka mete, na mestu udara javljaju se visoke temperature – oko 1200 ^oC. Metalni uran gori na 700 stepeni Celzijusa. Deo udarne igle (50-70%) gori pa nastaju uran dioksid, uran trioksid i U₃O₈. Od 100 gr urana se sagorevanjem formira oko 1000 gr prašine. Udisanje samo 0,002gr uranijumske prašine može biti fatalno po zdravlje.

Zbog naglog hlađenja dolazi do procesa formiranja aerosola odnosno fine uranijumske magle. Najveći broj ovih čestica je veoma mali i ima prečnik ispod 2,5 mikrona. Proces hlađenja je takav da ova uranijumska magla ima čestice u keramičkoj formi koje se ne rastvaraju u vodi i telesnim tečnostima. Najveći broj nastalih čestica pada na zemljište u neposrednoj okolini mesta pogodka. Na rastojanjima većim od 200m njihov broj je manji, iako se preciznim merenjima mogu konstatovati i na udaljenostima od više desetina kilometara jer se, obzirom na svoju malu dimenziju, čestice se lako raznose vetrom. To samo pojaćava opasnost od zagađenja kojer se na ovaj način ona prenosi daleko od mesta udara.

5. Da li je opasnije hemijsko ili radiološko dejstvo OU na ljude?

Štetno dejstvo osiromašenog urana može biti izazvano spolješnjim ili unutrašnjim ozračenjem. Spoljašnje ozračenje je značajno, pre svega, u slučajevima kada se cela udarna igla ili njen deo nađe u blizini ljudi. Ukoliko se ovakva udarna igla nalazi neposredno u kontaktu sa kožom, zbog prisustva alfa i beta zračenja moguće su promene na koži. Ovakvi slučajevi su ređi i mogu se izbeći.

Unutrašnje ozračenje se znatno teže izbegava i mnogo je opasnije. Osnovnu opasnost predstavlja udisanje čestica u neposrednoj okolini pogođenog objekta. Međutim, treba imati u vidu da sitne čestice urana prodiru u zemlju i vodu te na taj način indirektno i dugoročno kontaminiraju čitav lanac ishrane. Vreme poluraspada osiromašenog urana je 4,5 milijardi godina što praktično znači da jednom kada se raspe, uran tu ostaje večno. Najveću količinu OU u organizam unose vojnici i ljudi koji su se našli u neposrednoj okolini pogođenog mesta u trenutku udara. Nije isključeno da su u tim slučajevima udahnuli i stonine grama OU.

Jednom unesen u organizam, uran ugrožava tkiva u direktnom kontaktu gde su najizloženiji, pluća, jetra i bubrezi ali i drugi vitalni organi, uključujući kičmenu moždinu, organe za varenje, itd. Udahnuta prašina ima rastvorljivu i nerastvorljivu komponentu. Od rastvorljive komponente OU moguće su akutne posledice trovanja uranom. Posledice radiotoksičnosti mogu dovesti do rizika od raka. Ovaj rizik iznosi oko 5% po sivertu. Poređenja radi, ukupan porast rizika od smrti usled kancera, za one koji su bili izloženi kontaminaciji blizu mesta udara, može biti 20% i više procenata. U kasnijim fazama posle udara, naročito pri saniranju posledica, nije isključeno i dodatno udisanje čestica iz okoline mesta udara. Razlog je podizanje radioaktivne prašine sa zemljišta izazvano vetrom ili kretanjem vozila. Odgovarajuće doze u ovim slučajevima su manje (desetinu mikrosiverta) ali ne i manje opasne.

Ukoliko je meta promašena, tek mali deo OU će preći u oblik nerastvorljivih aerosola dok će se metalni uran naći u zemljištu gde je moguća reakcija sa vodom. U zavisnosti od geološke situacije lako je moguće zagađenje čak i podzemnih voda. Ovo se mora detaljno izučiti na svakoj lokaciji posebno.

6. Kako prepoznati municiju sa osiromašenim uranom i njene ostatke

Uranijumske udarne igle iz municije sa OU su oblika cigare, oko 30 cm dužine. One mogu biti blago deformisane od udara ili rasute u nekoliko komada. Ponekad se na jednom kraju mogu naći i ostaci aluminijumskog nosača u kome se igla nalazi. Ove igle su izrađene od osiromašenog urana. S obzirom da samo oko 25% granata pogodi cilj, komadi ove municije se mogu naći svuda oko mesta udara, bilo na samoj površini, bilo da su prodrle ispod površine zemlje.

7. Kako se ponašati ?

Opšta pravila:

· IZBEGAVAJTE MESTA KOJA SU BOMBARDOVANA!

· NE SAKUPLJAJTE PLODOVE I BILJKE SA ZEMLJIŠTA KOJE SE NALAZI U BLIZINI MESTA KOJA SU BOMBARDOVANA !

· NE NAPASAJTE STOKU NI ŽIVINU, NITI KORISTITE VODU U BLIZINI MOGUĆEG ZAGAĐENJA, BILO DA JE U PITANJU POVRŠINSKA VODA ILI VODA IZ BUNARA!

· ZABRANITE DECI DA SE IGRAJU U BLIZINI MESTA KOJA SU NAPADANA !

· NE OBRAĐUJTE ZEMLJU KOJA MOŽE BITI KONTAMINIRANA !

· ODRŽAVAJTE POJAČANU HIGIJENU KADA SE KREĆETE U BLIZINI BOMBARDOVANIH MESTA (ČESTO UMIVANJE I PRANJE ODEĆE) !

Ukoliko ste pronašli delove municije sa OU:

· NIKAKO NE PRILAZITI NITI DODIRIVATI OSTATKE!

· PRIVREMENO OBELEŽITI MESTO NA KOME SE OSTACI NALAZE !

· PO DOLASKU KUĆI ODMAH SE DETALJNO OPRATI I PROMENITI ODEĆU !

· OBAVESTITI VOJNE VLASTI I MILICIJU O NALAZU !

· OBAVESTITI KOMŠIJE !

· ZABRANITI DECI DA PRILAZE ILI DA SE IGRAJU U BLIZINI MESTA NALAZA OSTATAKA !

Ukoliko smatrate da ste možda bili izloženi kontaminaciji osiromašenim uranom:

· ODMAH SE OBRATITE NAJBLIŽEM LEKARU I TRAŽITE DA SE IZVRŠI ODGOVARAJUĆA KONTROLA!

· OBAVESTITE NADLEŽNE ORGANE O MESTU I NAČINU NA KOJI STE BILI IZLOŽENI KONTAMINACIJI!

Šta tražiti:

· INSISTIRAJTE DA VAM SE DAJU NA RASPOLANJE SVI PODACI O ZAGAĐENJU U VAŠEM KRAJU. NA OSNOVU ZAKONA O ZAŠTITI OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I UPUTSVA ZA DELOVANJE U VANREDNIM OKOLNOSTIMA, VLASTI SU OBAVEZNE DA TE PODATKE OBJAVE !

· TRAŽITE DA SE IZVRŠE DETALJNA I PRECIZNA MERENJA NUKLEARNOG ZAGAĐENJA U VAŠEM KRAJU. TAKO ĆE TE BITI SIGURNI DA LI I KOLIKE KONTAMINACIJE IMA I KOLIKA JE REALNA OPASNOST. INSISTIRAJTE DA PODACI BUDU JAVNI !

Postoje dve vrste merenja: prospekcija terena radi utvrđivanja lokacije i merenje sadržaja urana u uzorcima zemljišta, hrane, vode, vazduha, biljaka i životinja. Na raspolaganju stoji više metoda merenja: gama spektrometrija (najčešća i jednostavna za primenu), alfa spektrometrija, alfa radiometrija, neutronska aktivaciona analiza (najosetljivija), masena spektroskopija i druge. ALFA ZRAČENJE SE NE MOŽE MERITI GAJGEROVIM BROJAČEM

UPOZORENJE !

Udisanje čestica osiromašenog urana se povezuje za dugoročnim posledicama na zdravlje, uključujući oboljenja od raka, genetske deformacije novorođenčadi, neurološka oboljenja, oboljenja bubrega i oštećenje imunog sistema. Ovi efekti se mogu pokazati tek nekoliko godina posle kontaminacije

Za dalje kontakte se obratite na:

Campaign Against Depleted Uranium (CADU) –Velika Britanija

E-mail: gmdcnd@gn.apc.org

The National Gulf War Resource Center – USA

E-mail: ngwrc@vva.org

Zeleni Sto – Jugoslavija

E-mail: greentbl@eunet.yu